Britanska ambasada u Beogradu

NEVIDLJIVE:

LJUDSKA PRAVA ROMKINJA U VOJVODINI

___________________________________________

The invisible ones:

human rights of Roma women in Vojvodina

DIcens

11. Zapošljavanje Romkinja u Vojvodini

Prema Konvenciji (član 11) države potpisnice se obavezuju da će preduzeti sve moguće mere da eliminišu diskriminaciju nad ženama u oblasti zaposlenja kako bi im se osigurala jednaka prava kao muškarcima.

Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama garantuje svim građanima/kama Srbije i Crne Gore pravo na rad, na pravične i odgovarajuće uslove rada, pravo na pravičnu nadoknadu za rad, na slobodan izbor rada.

Ustav Republike Srbije takođe garantuje pravo na rad, slobodu rada, slobodan izbor zanimanja i zaposlenja i učešće u upravljanju. Svakome je, pod jednakim uslovima, dostupno radno mesto i funkcija. Ustav Republike Srbije posebno štiti pojedine kategorije zaposlenih, kao što su omladina, žene i invalidi.

Na republičkom nivou propisi koji su najznačajniji za oblast rada i radnih odnosa su: Zakon o radu,[1] Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti[2] i Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju.[3] Ovim zakonima garantuje se jednaka dostupnost poslovima zapošljavanja i jednakost u postupku zapošljavanja, zabranjuje diskriminacija po osnovu pola, rođenja, jezika, rase, nacionalne pripadnosti, veroispovesti, bračnog statusa, porodične obaveze, političkog ili drugog uverenja, socijalnog porekla, imovinskog stanja, kako lica koje traži zaposlenje tako i zaposlenog. Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti se posebno garantuje jednaka dostupnost poslovima i jednakost u postupku zapošljavanja žena i muškaraca i predviđa posebna zaštita određenih kategorija lica. Lice koje smatra da je diskriminisano pri zapošljavanju, može u sudskom postupku da zahteva naknadu štete zbog diskriminacije od poslodavca koji odustane od zasnivanja radnog odnosa. Istim zakonom je predviđena mera zapošljavanja pripadnika etničkih manjina kod kojih je izraženija stopa nezaposlenosti. Nadalje je propisano da se u sprovođenju ovih mera, u slučaju izraženije stope nezaposlenosti žena, obezbeđuje njihovo odgovarajuće učešće. Nacionalna služba je obavezna da utvrdi učešće nezaposlenih na javnim radovima, a naročito onih koji čekaju duže na zaposlenje. Prema Zakonu o radu zaposleni (i žena i muškarac) ima pravo na odgovarajuću zaradu i garantuje mu se jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca. Posebnu zaštitu imaju žene za vreme trudnoće i porođaja.

Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjana porodiljskog odsustva. Ovo pravo može koristiti i otac deteta ako majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi ta prava. Za vreme porodiljskog odsustva zaposlena žena, odnosno otac, imaju pravo na naknadu zarade.

Krivično pravna zaštita prava iz oblasti radnog odnosa obezbeđena je Krivičnim zakonom Republike Srbije. Svesno nepridržavanje zakona ili drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o pravima iz radnog odnosa i o posebnoj zaštiti na radu omladine, žena i invalida rada, smatra se krivičnim delom za koje se kažnjava novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije uvedeno je krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala, krivično delo seksualno zlostavljanje, kojim se pokriva i situacija seksualnog zlostavljanja na poslu. Gonjenje za ovo delo preduzima se isključivo po privatnoj tužbi, usled čega su, u najvećem broju slučajeva, žene ograničene u ostvarivanju zaštite svoga dostojanstva ličnosti jer je pokretanje postupka vezano za troškove, sa jedne strane, a sa druge strane postoji strah žene od posledica koje može da ima pokretanje takvih postupaka (osveta, pretnja, otpuštanje, od strane lica koje je učinilo ili pokušalo da učini ovo delo).

U Vojvodini 4,4% nezaposlenih lica su  Romi/kinje što je značajno veći procenat u odnosu na njihov udeo u ukupnom stanovništvu. Ne postoji rodna statistika i nije poznato koliko je među nezaposlenim Romkinja. Romkinje često ne ostvaruju pravo na zaposlenje, što zbog tradicionalnog shvatanja polnih uloga u romskoj zajednici, neobrazovanosti, neposedovanja dokumenata ili raširenih predrasuda među poslodavcima. Romkinje u Vojvodini najčešće nemaju redovno zaposlenje, rade na crno ili se izdržavaju od novčane pomoći rođaka iz inostranstva ili socijalne pomoći države, a u najvećem broju su ekonomski zavisne od svojih supružnika. Država nije preduzela organizovanu akciju promene položaja Romkinja u oblasti zaposlenja.

Romkinja, M.R. (1987), ide u srednju školu, živi sa roditeljima i dva brata, izjavila je:  Moja majka je domaćica, a otac taksista. Majka je oduvek bila u kući i brinula se o domaćinstvu, jer joj otac nije dozvoljavao da radi. Uvek je govorio da je on taj koji treba da brine o izdržavanju porodice i majka je morala to da prihvati. Otac nema fiksna primanja, nekad zaradi više, nekad manje, ali za one najosnovnije potrebe imamo dovoljno. Sredstva za hranu, odeću i naše školovanje uvek su bila obezbeđena.[4]

Većina Romkinja ostvaruje prihode od sezonskih poslova u poljoprivredi, u neformalnom sektoru, spremanjem privatnih kuća i lokala, preprodajom, skupljanjem starog papira i slično.

Romkinja S.S. (1970), udata, troje dece: Radim u jednom lokalu kao čistačica, plata mi je 5.000 dinara. Nisam prijavljena.[5]

Romkinja, Z.G. (1986), živi sa majkom, izjavila je:  Moja majka nigde nije zaposlena, radi na pijaci, pakuje robu.[6]

Romkinja R.N. (1975), udata, jedno dete, izjavila je: Muž je ostao bez posla oboje smo na birou. Niko nam ne pomaže, sami se snalazimo. Prodajemo na pijaci voće i povrće. Od toga živimo i školujemo ćerku.[7]

Romkinja, G.N. (1987), živi sa bakom, izjavila je: Izdržavamo se tako što baka švercuje sa stvarima, kupuje od Rumuna i prodaje po selu i na pijacama u okolini.[8]

Romkinja (1980), udata, jedno dete, izjavila je: U avgustu mesecu 2003. pošla sam da se zaposlim u firmu 'Pobeda' u Novoj Pazovi. Kada sam stigla, primila me je sekretarica T.S. Ubrzo je došao šef proizvodnje G.P. Ja sam  počela da objašnjava da imam iskustva sa plastikom i da ću se maksimalno truditi u svemu. Šef G.P. me nije ni slušao, počeo je da me gura prema izlazu govoreći: - Ne volim Cigane i beži dok nisi dobila batine. Nije me udario, samo me je izbacio napolje.[9]

Romkinja, I.J. (1975) udata, dvoje dece, završena osnovna škola: Dana 20.10.2003. u prepodnevnim časovima, komšinica J.M., Srpkinja, došla je na kafu i rekla mi je da plastičarsko preduzeću 'Big-bul' iz Stare Pazove traži radnice. Odmah smo otišle kod komšinice (jer ona ima telefon) i zvale preduzeće. Dotični sa kojim smo razgovarale rekao nam je da odmah dođemo na razgovor. Kad smo stigle tamo, primio nas je jedan gospodin, koji se predstavio kao šef proizvodnje, B.K. Dao nam je da ispunimo neke upitnike, i u tom upitniku osim normalnih pitanja koja su se ticala radnog iskustva, godišta rođenja, bračnog stanja, nalazilo se i pitanje nacionalnost. Kada smo ispisale upitnik, šef mi je rekao da Romkinje ne primaju i da mogu da idem kući, a J.M. je rekao da sutra može da dođe na posao. J.M. kad je to čula, pošteno ga je izgrdila, a ja sam se osećala tako tužno i razočarano da to iskustvo nikad neće zaboraviti.[10]

Romkinja, B.S. (1985), ide u šesti razred škole za obrazovanje odraslih: Tražila se radnica u butiku za prodaju cipela. Taj butik se nalazi na Futoškoj pijaci. Išla sam sa majkom. Najpre sam telefonom sam se interesovala za posao iz govornice koja se nalazi dvadeset metara od butika. Nakon deset minuta našli smo butik i ušle unutra. Vlasnik nas je pogledao i počeo se cinički smejati. Mi smo mu rekli da smo došli povodom oglasa i da smo pre nekoliko minuta  razgovarale sa njim telefonom. On nam je rekao da je pre dvadeset minuta primio devojku iz Futoga, i više mu ne trebaju radnice. Moja majka i ja smo se okrenule i izašle napolje. Meni nije bilo jasno kako je mogao da mi kaže da je primio radnicu pre dvadeset minuta kad smo mi zvale pre deset minuta, ali sam onda zaključila da sigurno nije hteo da me primi zato što sam ja Romkinja. Jako je teško za Rome da nađu posao jer postoji distanca neroma prema nama.[11]

Neke Romkinje, među onim malobrojnim koje su zaposlene, bivaju diskriminisane na radnom mestu.

Romkinja, S.M. (1975), udata, jedno dete, zaposlena u poslastičarnici kao čistačica: Sa mnom u poslastičarnici radi  i S.Z. kao čistačica (Srpkinja). Ja uvek dobijem manju platu od S.Z. a radimo isti posao. S.Z.  se toleriše i kašnjenje na posao, a ja moram da budem tačna, jer ako bih  zakasnila odmah bih dobila otkaz. To mi šef N.M. stavlja do znanja svaki dan.[12]

 © Zenske studije i istrazivanja, Novi Sad
30.06.2004.

Projekat je pod naslovom: CEDAW Shadow Report on the Rights of the Roma Women in Vojvodina u periodu od 22.12.2003. do 30.06.2004. finansijski podržala Britanska ambasada u Beogradu u visini od 6,370 €.