Britanska ambasada u Beogradu

NEVIDLJIVE:

LJUDSKA PRAVA ROMKINJA U VOJVODINI

___________________________________________

The invisible ones:

human rights of Roma women in Vojvodina

DIcens

Uvodne napomene

Nevidljive: ljudska prava Romkinja u Vojvodini je rezultat rada na kratkoročnom projektu Ženskih studija i istraživanja 'Alternativni izveštaj o položaju Romkinja u Vojvodini prema Konvenciji o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena' (Projekat) koji je podržala Britanska ambasada u Beogradu[1].

Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije nad ženama[2] (Konvencija) je osnovni međunarodni dokument koji garantuje ženska ljudska prava među članicama Ujedinjenih nacija. Srbija i Crna Gora[3] ratifikovala je Konvenciju 1981. i obavezala se da:

- štiti i unapređuje ženska prava i ravnopravnost, bez obzira na nacionalne, verske ili kulturne činioce;

- prihvati mere za eliminaciju diskriminacije žena;

- preduzme afirmativne mere u pravcu ravnopravnosti polova;

- periodično podnosi izveštaj Komitetu Ujedinjenih nacija o stanju ženskih ljudskih prava;

Kao potpisnica Konvencije, Srbija i Crna Gora je obavezna da periodično podnosi izveštaj o pravnim administrativnim i drugim merama koje je poduzela u pravcu poboljšanja ženskih ljudskih prava Komitetu Ujedinjenih nacija za eliminaciju diskriminacije žena (Komitet). Komitet razmatra izveštaj i daje opšte preporuke državnim autoritetima za dalji rad na ženskim ljudskim pravima. Država je dužna da prevede preporuke na svoj jezik i učini dostupnim javnosti, kao i da učini sve moguće napore da se preporuke ostvare. Srbija i Crna Gora je poslednji zvanični izveštaj podnela Komitetu 1998. koji Komitet nije razmatrao. Državni organi rade na zvaničnom inicijalnom izveštaju koji će obuhvatiti period od 1992. do 2003. Izveštaj bi trebalo da  bude podnesen Komitetu 2004. Do danas državni organi nisu javnosti predstavili nacrt izveštaja. U tom smislu ne postoji zvaničan izveštaj o stanju ženskih ljudskih prava u Srbiji i Crnoj Gori prema Konvenciji, i posledično, ni za Vojvodinu, kao autonomnu pokrajinu Srbije i Crne Gore.

 Da bi dobio realnu sliku stanja ženskih ljudskih prava u nekoj zemlji, Komitet prihvata i tzv. 'alternativne izveštaje' koje takođe uzima u obzir prilikom razmatranja zvaničnog državnog izveštaja. Alternativni izveštaj mogu pripremiti nevladine organizacije i takvi izveštaji mogu biti ograničeni samo na neke članove Konvencije ili na posebne grupe žena.

Cilj Projekta bio je da se sačini, objavi i podnese Komitetu Ujedinjenih nacija alternativni izveštaj o ljudskim pravima Romkinja u Vojvodini prema Konvenciji i ujedno daju preporuke u pravcu eliminacije diskriminacije Romkinja. Odabrana je Vojvodina jer je kao multikonfesionalna i multinacionalna sredina različita od centralne Srbije i Crne Gore i u prethodnim zvaničnim izveštajima ne problematizuje se ova karakteristika već se govori o ženama uopšte. Odabrane su Romkinje jer su dvostruko diskriminisane i kao pripadnice romske nacionalne zajednice i kao žene i specifični problemi sa kojima se Romkinje suočavaju u ostvarivanju svojih ljudskih prava i kršenja ljudskih prava Romkinja u pređašnjim zvaničnim izveštajima nisu vidljiva. 

U Projektu su Romkinje bile uključene u proces pripreme izveštaja ne samo kao objekt istraživanja već i kao aktivne istraživačice da bi se mlade aktivistkinje romskih organizacija osposobile za praćenje ljudskih prava Romkinja u regionu i stvorila mreža lokalnih romskih organizacija koje će u budućnosti raditi na zastupanju ljudskih prava Romkinja.

Na Projektu su sarađivale članice Ženskih studija i istraživanja, aktivistkinje romskih organizacija u Vojvodini: Istraživači Romi, Žabalj, Udruženje Romkinja 'Amarilis', Novi Sad, Udruženje Roma, Novi Bečej, Romkinje Banata, Kikinda, Kulturni centar Roma, Subotica i ekspertkinja za ljudska prava Romkinja, Tatjana Perić. Idejna inicijatorka projekta je Tatjana Perić. Njenim nesebičnim volonterskim radom nastao je konačni predlog Projekta. Takođe, ličnim upornim nastojanjem iznašla je finansijsku podršku. Projektom je ispred Ženskih studija i istraživanja koordinirala Veronika Mitro pod supervizijom Svenke Savić. Osim što je koordinirala Projektom, Veronika Mitro je organizovala trening za saradnice, sačinila konačni tekst koji je dostupan elektronski i u stampanoj verziji. U treningu romskih aktivistkinja učestvovali su: Marija Aleksandrović, Mirej Grčki, Đorđe Jovanović i Jelena Jovanović.  Članke o Romima i Romkinjama u lokalnim novinama selektovala je Jelica Ejić. Mirej Grčki, advokatkinja, sačinila je analizu zakonodavstva. Svedočanstva o prekršajima ljudskih prava Romkinja dogođenih u Vojvodini tokom 2003. godine ili u projektnom periodu prikupljale su Romkinje, aktivistkinje romskih organizacija: Ksenija Aleksandrović, Sanija Beriša, Ljiljana Jovanović, Sanja Jovanović, Ruža Nikolić, Đule Ređepi, Nataša Šajin, Lejla Toplica, Sejdija Valdeta i Radmila Zećirović.  

Nevidljive: ljudska prava Romkinja u Vojvodini je nezavisna slika položaja Romkinja u Vojvodini napisana prema Uputstvu za pisanje izveštaja prema Konvenciji o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama[4].

Sadržaj je koncipiran na sledeći način. Najpre se daju osnovni podaci o Vojvodini i Romkinjama u njoj. Zatim slede izveštaji o stanju ljudskih prava Romkinja u Vojvodini po svakom članu Konvencije (ukupno 16). Na  kraju se daju kratkoročne i dugoročne preporuke državnim institucijama u pravcu ravnopravnog položaja Romkinja u Vojvodini.

Nevidljive: ljudska prava Romkinja u Vojvodini prvenstveno se oslanjaju na analizu zakonodavstva i svedočanstva Romkinja nastalih na Projektu. Prikupljena su ukupno 122 svedočanstva o prekršenim ljudskim pravima Romkinja. Svedočanstva su beležena na srpskom jeziku. Zastupljena su kršenja prava i mladih i starih Romkinja - najmlađa Romkinja je rođena 1993. a najstarija 1950. Nepismene i pismene. One koje se školuju i one koje su školu napustile ili završile. Zaposlene i nezaposlene. Neudate, udate i razvedene. Obuhvaćene su Romkinje čiji preci žive u Vojvodini generacijama kao i one koje su izbegla ili raseljena lica. Svedočile su Romkinje katoličke, muslimanske i pravoslavne veroispovesti. One koje žive u gradskim (Novi Bečej, Novi Sad, Sombor, Subotica, Kikinda, Stara Pazova, Zrenjanin) i seoskim sredina (Silbaš, Golubinci, Dač, Bašaid, Novo Miloševo, Mokrin, Vojka)  u Vojvodini. Konsultovana je i ostala dokumentacija Ženskih studija i istraživanja iz oblasti romologije i ženskih ljudskih prava koja obuhvata bogatu literaturu, novinske članke, video, audio, foto i tekstualne materijale, prethodne zvanične i nezvanične izveštaje koje je Srbija i Crna Gora podnela Komitetu Ujedinjenih nacija. Takođe su uključeni dostupni institucionalni, pre svega statistički, podaci o Romkinjama u Vojvodini, kao i podaci i izveštaji Ujedinjenih nacija i Evropskog centra za prava Roma koji su objavljeni na srpskom jeziku ili su elektronski dostupni na srpskom ili engleskom jeziku.

Nevidljive: ljudska prava Romkinja u Vojvodini je dokumentovano svedočanstvo o Romkinjama u Vojvodini i procenjuje u kojoj meri se Srbija i Crna Gora pridržava obaveza preuzetih Konvencijom kada su u pitanju Romkinje koje žive u multinacionalnoj i multikonfesionalnoj Vojvodini. Objavljena je sa ciljem da čitaocima ukaže na situaciju Romkinja u Vojvodini i da posluži državnim institucijama i relevantnim vaninstitucionalnim grupama i inicijativama u zaštiti i unapređenju prava Romkinja u Srbiji i Crnoj Gori; da popuni prazninu dosadašnjih pregleda o ljudskim pravima Roma u Srbiji koji ili ne uzimaju u obzir rodni aspekt, ili ne poklanjaju dovoljnu pažnju položaju Romkinja i kao podsetnik državi i njenim građanima/kama na obaveze koje država ima u promociji i zaštiti ženskih ljudskih prava.  

 © Zenske studije i istrazivanja, Novi Sad
30.06.2004.

Projekat je pod naslovom: CEDAW Shadow Report on the Rights of the Roma Women in Vojvodina u periodu od 22.12.2003. do 30.06.2004. finansijski podržala Britanska ambasada u Beogradu u visini od 6,370 €.