Britanska ambasada u Beogradu

NEVIDLJIVE:

LJUDSKA PRAVA ROMKINJA U VOJVODINI

___________________________________________

The invisible ones:

human rights of Roma women in Vojvodina

DIcens

7. Diskriminacija Romkinja u Vojvodini u političkom i javnom životu

Prema Konvenciji (član 7) države potpisnice se obavezuju da preduzimaju sve neophodne mere kako bi se sprečila diskriminacija žena u političkom i javnom životu i obezbedila ravnopravnost sa muškarcima u ovim oblastima.

Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama [1] i Ustav Republike Srbije[2] garantuju svim građanima Srbije i Crne Gore pravo na učešće u političkom i javnom životu, bez diskriminacije po osnovu pola. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama predviđa i zabranu neposredne i posredne diskriminacije u ostvarivanju i zaštiti prava i dozvoljava uvođenje privremenih posebnih mera neophodnih za ostvarivanje ravnopravnosti, zaštitu i napredak lica ili grupa lica koja se nalaze u nejednakom položaju. Građanin koji je navršio 18 godina ima pravo da bira i da bude biran u organe lokalne samouprave, državne organe države članice i organe i institucije državne zajednice.

Zakonom o izboru narodnih poslanika[3] konkretizuje se ovo pravo tako što građanin koji je navršio 18 godina može da bira i da bude biran pod uslovom da je poslovno sposoban, da ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije i da ima državljanstvo Srbije i Crne Gore. Prema istom zakonu, birač ne može glasati bez podnošenja dokaza o svom identitetu, a takođe birač potpisuje birački spisak i tek tada preuzima glasački listić.

Jedna od mera koja je preduzeta da bi se povećao broj žena u političkom i javnom životu, je uvođenje odredbe u Zakon o lokalnim izborima[4] prema kojoj na izbornoj listi svaki četvrti kandidat mora biti kandidat pripadnika pola koji je manje zastupljen na listi, a ukupno na listi mora biti najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola. Zakonom o izmenama i dopunama zakona o izboru narodnih poslanika[5], uvedena je ista odredba kojom se obezbeđuje da na listi kandidata za izbor narodnih poslanika bude bar 30% kandidata manje zastupljenog pola. Ukoliko lista ne ispuni ove uslove, niti otkloni nedostatke u datom roku, Republička izborna komisija neće proglasiti ovu izbornu listu.

Ove odredbe nisu direktno diskriminatorne ni po polu ni po nacionalnoj pripadnosti, ali ako se uzme u obzir da mnoge Romkinje nemaju prijavljeno prebivalište, nemaju lične isprave, niti regulisano državljanstvo (vidi član 9), kao i da su mnoge nepismene (vidi član 10), ove odredbe imaju za posledicu faktičku diskriminaciju Romkinja. Romkinje često baš iz tih razloga ne izlaze na izbore niti se politički i javno angažuju. Na Projektu smo ispitali 100 Romkinja o glasanju na predsedničkim izborima u decembru 2003. Samo 18 je glasalo i to za različite partije (Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije, G17+). One koje nisu glasale kao razlog upravo navode nepostojanje ličnih isprava, ali 16 njih je izjavilo da nije glasalo jer im supružnici ne dozvoljavaju.

Romkinja, S.S. (1968), udata, devetoro dece, izbeglo lice iz Skoplja, izjavila je: Nisam glasala 28.12.2003. Moj muž je je išao da glasa. On je rođen u Novom Sadu i ima dokumente, a ja nisam glasala jer nemam dokumente, a ni deca jer su i deca rođena u Skoplju i oni takođe nemaju dokumente.[6]

Romkinja, M.B. (1970), udata, izjavila je: Udala sam se od 15 godina i nikad nisam išla da glasam, jer mi muž ne nedozvoljava. Sad kad je bilo glasanje, 28.12.2003, takođe nisam išla da glasam.  Ja sam pristalica Šešeljeve stranke već 10 godina, ali ja ne mogu da odem i da iskoristim svoj glas jer bi samo time sebi napravila problem jer mi je muž jako opasan i kaže da ja u to ne treba da se petljam. Ali, eto, iako moj  muž kaže da ta stranka nije dobra, ja tako mislim, i sad će moja stranka da dođe na vlast pa će i nama sirotinji da pomogne i jako sam srećna zbog toga. Vidiš, žene nemaju pravo glasa nigde, pa čak nemaju prava ni da glasaju. I moje sestre i komšinice nisu izašle da glasaju ove godine. One kažu da moj glas neće doprineti da Srpska radikalna stranka pobedi i da može sve to i bez mene.[7]

Romkinja, T.N. (1980), udata, izjavila je: Dana 28.12.2003. (nedelja), bili su izbori. Ustala sam i skuvala kafu i moj muž je ubrzo ustao. Pitala sam ga da li će i on ići na glasanje. On je u trenutku ustao, udario mi šamar, i potom našao moju ličnu kartu i pocepao. Onda je opet nešto tražio, tražio i našao i moju radnu knjižicu. I nju je pocepao govoreći da mi je već rekao da ja nemam šta da tražim na izborima i da je moje mesto u kući pored dece[8].

Romkinja, J. N. (1976) izjavila je: Ma nisam išla na glasanje. Ne zanima to mene. Nemam ja veza sa tim. Dobila sam poziv, ali nisam otišla. Pa za koga da glasam? Svi su oni isti, nema tu razlike.[9]

U Srbiji i Crnoj Gori je registrovano pet nacionalnih političkih partija Roma/kinja, a u Vojvodini deluju dve (Romska kongresna partija i Demokratska romska unija). Ni jedna nije ni na koji način predstavljena u bilo kojem od parlamenata i niti jednoj od skupština. Nekolicina Roma je prisutna u skupštinama opština (nijedna Romkinja), ali nijedna od ovih osoba nije izabrana u svojstvu predstavnika neke od nacionalnih partija Roma. Broj žena uključenih u rad partija je neznatan a na mestima upravljanja ih nema. Ovim partijama nedostaje političko iskustvo i njihove aktivnosti su slabog intenziteta, tako da Romi, i kada glasaju, obično ne glasaju za njih.  U Nacionalnom savetu Roma/kinja od 35 članova, dve, odnosno 5,71% su žene.

Sekretarijat za rad zapošljavanje i ravnopravnost polova je u saradnji sa Sekretarijatom za upravu, propise i nacionalne manjine i romskih ženskih nevladinih organizacija u 2003. godini realizovao projekat političkog osnaživanja Romkinja kroz program Pakta za stabilnost jugoistočne evrope 'Žene to mogu'. Kroz program je prošlo 75 Romkinja iz Vojvodine. Ni jedna Romkinja koja je učestvovala u programu nije se politički aktivirala, ali su stekle korisna znanja o političkom i javnom životu. Ovo je jedini program političkog osnaživanja Romkinja koji je do sada realizovan.[10]

Roma/kinja u parlamentu i izvršnoj vlasti nema i ukupan udeo romske nacionalne zajednice u strukturama vlasti u Vojvodini je značajno manji u odnosu na njihov udeo u ukupnom stanovništvu Vojvodine. U pokrajinskim organima uprave zaposlena je jedna Romkinja (0,12% od ukupnog broja zaposlenih, i 0,2% od ukupnog broja zaposlenih žena), i to u državnoj administraciji (saradnica za romska pitanja u Sekretarijatu za upravu, propise i nacionalne manjine). U organima uprave opština, takođe u administraciji, zaposlena su 4 Roma (nijedna žena).[11]

 © Zenske studije i istrazivanja, Novi Sad
30.06.2004.

Projekat je pod naslovom: CEDAW Shadow Report on the Rights of the Roma Women in Vojvodina u periodu od 22.12.2003. do 30.06.2004. finansijski podržala Britanska ambasada u Beogradu u visini od 6,370 €.