Britanska ambasada u Beogradu

NEVIDLJIVE:

LJUDSKA PRAVA ROMKINJA U VOJVODINI

___________________________________________

The invisible ones:

human rights of Roma women in Vojvodina

DIcens

6. Eksploatacija Romkinja u Vojvodini

Prema Konvenciji (član 6) države potpisnice se obavezuju da preduzmu sve mere kako bi se sprečili svi oblici trgovine ženama i eksploatacije prostitucije.

Srbija i Crna Gora ratifikovala je Konvenciju protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Protokol o prevenciji, iskorenjavanju i kažnjavanju zločina vezanih za trgovinu belim robljem,[1]  kao i Evropsku konvenciju za zaštitu prava i osnovnih sloboda[2] koja zabranjuje ropstvo i prinudan rad. Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama[3] zabranjuje se trgovina ljudima u svakom obliku kao i prinudan rad, podrazumevajući pod prinudnim radom i seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje je u nepovoljnom položaju. Takođe se propisuje zabrana ropstva ili drugog položaja sličnom njemu.

Osnovni krivični zakon predviđa kao krivično delo zasnivanje ropskog odnosa i prevoza lica u ropskom odnosu i posredovanje u vršenju prostitucije,[4] dok je Krivični zakon Republike Srbije dopunio krivična dela protiv dostojanstva ličnosti i morala, uvođenjem krivičnog dela trgovine ljudima[5] koji predviđa da će se onaj, ko silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti ili teških prilika drugog, koji vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u predaji ili prodaji, sakriva ili drži drugo lice, a u cilju sticanja neke koristi, eksploatacije njegovog rada, vršenja kriminalne delatnosti, prostitucije ili prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, radi oduzimanja dela tela za presađivanje ili radi korišćenja u oružanim sukobima, kazniti zatvorom od jedne do 10 godina. Ukoliko je delo učinjeno prema maloletnom licu, ili je nastupila smrtna posledica, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje od 5 godina.

Prostitucija nije predviđena kao krivično delo već kao prekršaj.[6] Lice koje se odaje prostituciji ili ustupa prostorije radi prostitucije će se kazniti zatvorom do 30 dana, a ko maloletnom licu ustupa prostorije radi prostitucije - kazniće se zatvorom do 60 dana. Ne predviđa se kao prekršaj korišćenje usluga prostitucije, niti zakon zabranjuje osnivanje “poslovnih agencija za pratnju” ili “agencija za bračno posredovanje”, koje veoma često posreduju u prostituciji.

Država se do sada nije ozbiljno bavila ovim problemom. Tek nedavno je Vlada priznala da postoji problem trgovine ženama. Mnogi policajci, tužioci, sudije ne znaju ništa o problemu trgovine ljudima. Nepostojanje svesti o ovom problemu jedna je od najvećih prepreka u rešavanju. Žrtve se često tretiraju kao primarni vinovnici.

Tačan broj ili makar približni podaci o ženama i devojkama žrtvama trgovine ljudima iz Vojvodine ne postoji,[7] kao ni o broju Romkinja. Problem trgovine ljudima posebno pogađa Romkinje zbog teške ekonomske situacije. Procenjuje se da je 1999. oko 7.000 Roma/kinja napustilo Srbiju i Crnu Goru i otišlo u Italiju u periodu od samo nekoliko nedelja. Romkinje se prodaju ili prisiljavaju na prosjačenje i kriminalne aktivnosti.[8] Nevladine organizacije kao što su u Beogradu: Asocijacija za žensku inicijativu, Astra, Viktimološko društvo Srbije i u Vojvodini: 'Energija, akcija vizija' i Centar za devojke 'Mila' bave se problemom trgovine ženama i to pre svega podizanjem svesti o ovom problemi i prikupljanjem podataka. Značajnije kampanje među Romkinjama nije bilo.

 © Zenske studije i istrazivanja, Novi Sad
30.06.2004.

Projekat je pod naslovom: CEDAW Shadow Report on the Rights of the Roma Women in Vojvodina u periodu od 22.12.2003. do 30.06.2004. finansijski podržala Britanska ambasada u Beogradu u visini od 6,370 €.