Britanska ambasada u Beogradu

NEVIDLJIVE:

LJUDSKA PRAVA ROMKINJA U VOJVODINI

___________________________________________

The invisible ones:

human rights of Roma women in Vojvodina

DIcens

1. Definicija diskriminacije žena

Prema Konvenciji (član 1) 'diskriminacija žena' je svaka razlika, isključivanje ili ograničavanje koje se čini na osnovu pola a koje ima za efekat ili svrhu sprečavanje ostvarivanja ili uživanja osnovnih ljudskih prava i sloboda, u svim  sferama života žena i bez obzira na njihov bračni status.

Ni jedan pravni akt Srbije i Crne Gore i Republike Srbije ne sadrži definiciju diskriminacije uopšte pa ni definiciju diskriminacije žena. Odredbom Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora[1] ljudska i manjinska prava garantovana međunarodnim ugovorima imaju primat u primeni nad pravom Srbije i Crne Gore. U tom smislu, definicija 'diskriminacije žena' prema Konvenciji prihvata se i u Srbiji i Crnoj Gori i u Vojvodini.

Tekst Konvencije dostupan je u štampanoj i elektronskoj verziji na srpskom jeziku i svako ko za definicijom traga verovatno je da će je pronaći. U Vojvodini je učinjen i prvi korak da se definicija ugradi u pokrajinska zakonska akta. Grupa pravnika pripremila je Odluku o ravnopravnosti polova[2] koja će se uskoro naći u skupštinskoj proceduri i u njoj se definiše 'diskriminacija na osnovu pola'. Odluka je objavljena na srpskom i engleskom jeziku, više puta javno promovisana i distribuirana. Nije organizovana javna promocija među Romkinjama.

Država nije organizovala kampanje, niti je razvila mehanizme kojima bi definiciju diskriminacije žena učinila opštepoznatom među državnim službenicima i građanstvom. U praksi se često pokazuje da državni službenici ne znaju šta diskriminacija žena znači, da ona obuhvata sve žene i među njima i Romkinje.

Romkinja V. J. (1972), udata, dvoje dece, izjavila je: "Dva dana pre Svete Petke (26. oktobra 2003) oko 8 sati moj muž je došao kući pijan i odmah s vrata počeo da me udara po leđima, rebrima, nazivao me kurvom i počeo da me skida. Ja sam se branila. Sve je pocepao s mene, pa čak i gaćice i silovao me. To se i ranije događalo, ali sam ovog puta otišla da prijavim policiji. Otišla sam sutra, jer je bilo kasno i nisam smela decu da ostavim same s njim. Kad sam stigla u miliciju, jedan milicajac, ne znam kako se zove, drsko me je pitao šta ću ja tu, a ja sam počela da plačem i uplašeno i stidljivo rekla "Muž me je tukao i silovao". Na to mi je taj policajac rekao: "Trebala si biti pametna i dobra pa te muž ne bi tukao"[3].

Romkinja M. N. (1954), udovica, penzionerka, izjavila je:  U decembru 2003. otišla sam u Dom penzionera da se učlanim jer sam čula da daju članovima ogrev na rate. Došla sam kod predsednice D. V. i pitala kako mogu da se učlanim. Ona mi je tada rekla da ne bi baš bilo u redu da i Ciganke budu članovi udruženja jer bi se ostali članovi ljutili[4].

Među samim Romkinjama u Vojvodini rašireno je neznanje o tome šta je 'diskriminacija žena', čak i među aktivistkinjama ženskih romskih organizacija. Od 20 aktivistkinja romskih organizacija koje su u okviru Projekta učestvovale u treningu[5], 14 je izjavilo da mogu ispričati događaj kada su bile ili su još uvek diskriminisane kao žene ali da nisu znale da je to diskriminacija po polu: jednoj ujak zabranjuje da se školuje, drugoj muž ne dozvoljava da radi, treća nije dobila posao jer je Romkinja. One su to prihvatale kao sopstvenu tužnu svakodnevicu koju treba istrpeti.

Neznanje o tome šta je diskriminacija žena među državnim službenicima i Romkinjama doprinosi inertnosti Romkinja u ostvarivanju svojih ljudskih prava.

 © Zenske studije i istrazivanja, Novi Sad
30.06.2004.

Projekat je pod naslovom: CEDAW Shadow Report on the Rights of the Roma Women in Vojvodina u periodu od 22.12.2003. do 30.06.2004. finansijski podržala Britanska ambasada u Beogradu u visini od 6,370 €.